О природи горива у производњи допунске топлоте

40 ИВАН ЂАЈА И БРАНИМИР МАЛЕШ

резерава у изобиљу. Могло би бити да се при томе масти претходно претварају у гликоген, т. ј. да с места надокнађују потрошени гликоген. Али у производњи допунске топлоте, бар кад она дуго не траје, нема знатног трошења гликогена без тренутног надокнађивања на рачун масти.

3. При беланчевинској храни, резултатинису јасни. Требаће нова испитивања. Изгледа да према интензитету варења допунска термогенеза употребљује у разном односу апсорбоване производе варења беланчевина и масне резерве.

4. Организам поглавито троши масти за производњу допунске топлоте и онда када је у изобиљу храњен мастима. Као и за шећер, масти које се варењем изливају у крвоток могу бити довољне да у патке задовоље потпуно или готово потпуно потребе крајњега термогенетског напора, врхунског метабо·„ лизма, бар ва краће време.

5. Допунска топлота се разликује од мишићног рада у погледу резерава које су мобилисане. Док мишићни рад, као што је опште примљено, троши нарочито гликоген, допунска топлота троши нарочито масне резерве. Вероватно је да обе функције у неким приликама употребљују исто гориво, гликоген, само што је у допунској топлоти регенерисање гликогена тренутно, док у мишићном раду махом заостаје за његовим трошењем.

Кад се равмисли да допунска термогенева, бар на умереном ступњу и у извесних животиња, може бити стална функција, док мишићном раду увек следује отпочинак, биће јасно да би се у производњи допунске топлоте гликогенске резерве брзо исцрпле, кад не би биле с места надокнађиване из масних резерава које су, бар у животиња које су изложене да подносе хладноћу, обилније од гликогена. Ако мишић заиста потребује гликоген, тада се функција сталне допунске топлоте може упоредити са непрекидним радом аутоматских мишићних функција, као што је срчани рад, у којих се гликоген мора обнављати у оној мери у којој се троши. Па, најзад, нема начелне разлике ни са обичним периодичним мишићним радом, ако се посматрају као целина и периоди одмора п периоди рада, јер се ва време одмора регенерише гликоген који је за време рада нестао.