Паланка у планини и Лутања

ХХН Предговор

Како према првој штампаној и бледој слици („Дзе ватре“) или према песмама у прози, које су без снаге у изразу, изгледа јака „Паланка у планини“! За неколико година писац се веома развго од својих првих покушаја до своје најшире приче, Дело је добро. Најпре, добро је писано, што је случај код сваке приповетке нашега писца. После, то је један врло озбиљан покушај новеле – романа: замашан предмет, улажење у ситуације правог љубавног романа, сликање типова једне наше провинциалне вароши (и престонице донекле), сликање нарави такође, Све је то карактер и одлика романа, ако и није обим одговарајући. Па је обрада добра. (Са добрим ако и сумарним скицама паланачких типова који почињу причу (тетка Мара), убрзо почиње љубавна историја Владимира и Олге. Можда заљубљење иде сувише брзо, али објашњење ваља тражити у њиховој младости, у самоћи у паланци, у томе што је Владимир одмах нашао добар пријем код пуковника и добар утисак о њему добио, у једној неодређеној суревњивости према неком изненадном супарнику, итд. Нешто је од тога казано, нешто наговештено, нешто се само по себи разуме, — писац уопште не троши много боје за описи обавештење, и ми нпр. не знамо је ли Владимир црномањаст или плав — а све је тачно. Страст расте, и кад Владимир први пут дође у Београд и растане се од своје веренице, он одмах осети да га је страст захватила. У сцени њихова првог сусрета по повратку у Прокупље, као и у смени на некој свадби врло је добро (као што сами горе рекао) истакнута она пријатна интимна атмосфера нових љубаввика. Дотле је идила; сад се ствар одједном