Паланка у планини и Лутања

Предговор ХХШ

драматизује, и драма иде тако исто добро као и идила. Две се жене мешају у ствар, мати и сестра Владимирова. Оне су сликане без ниансе, вођене сувише строго у једном правцу, израђене су више као тип и персонификација једног осећања него као индивидуалисани карактери, а сувише су црне, али је слика њихова тачна, иако на тај начин упрошћена. Оне, у осталом, долазе само да ситуацију драматишу, и ситуација се одиста мења из основа. Владимир се колеба; како се вест о противљењу фамилије према Олгибрзо раширила кроз паланку то се колеба и Олга (иако друкчије) и сцене растанка (крај П главе; ту и Мирка) израђене су добро, врло добро, са дубљом анализом, како сам горе рекао. Оно што се даље догађа с Олгом (јер се Владимир у ствари уклања с позорнице) — веридба с капетаном — није рђаво; не може се пребацити никаква нетачност у сликању, али је слика блеђа, индиферентнија (добри моменти с Мирком, крај М гл. капетан говори сувише књижевно, много књижевније него што сам пре нагласио, гл, У). Наједанпут, промена, догађај који се није могао очекивати, смрт Миркина. Је ли то био истинит случај који се овде описује» Не изгледа. „Било ми је врло пријатно — пише Лазаревићева Г. Предићу, којега је позвала да јој да мишљење о приповеци — да чујем од вас да моје личности чине илузију да доиста постоје; ја сам летос, у Словенији, у брдима, имала читаве визије, нарочито Мирке и апотекара“. Смрт Миркина, дакле, долази као мотив за даље развијање драме. Пуна туге, Олга раскида с капетаном. Сад долази изванредна сцена оца и кћери пред полазак у Београд (крај УШ главе). Нов сусрет љу-