Паланка у планини и Лутања

Паланка у Планини Е 11

Тумач погледа с неповерењем Јелића, погледа хартију па опет Јелића, и отсечно одговори: „Сад је баш отишао“.

Јелић се покуњен врати друштву. За столом се диже урнебес од смеха.

— Е, баш волим, — рече апотекар, — е, баш ВОЛИМ !

=— Шта „волим“! Ако то случајно зна, даље не зна ништа. Да га питамо што друго.

— Боље мани, — рече апотекар, — можеш још зло проћи.

Писар Јелић погледа у Олгу, у две Јовићеве, и страшно поцрвене.

Пуковник му спусти руку на раме:

— Пропао си, брате, боље седи с миром и начини му место између себе и Олге.

Јелић погледа у Олгу и умири се.

Владимир изненада осети поносно уживање што је писар тако рђаво прошао у шали с тумачем. Али Олга видећи да је писар још увек у забуни поче разговор о неком намераваном излету у околину.

— Пазите само, — рече апотекар : — ко обиђе око Хисара остаје седам година у П.-

— Ми ћемо га обићи опет са супротне стране, и онда не важи — убаци капетан.

— На против, онда остајете седамнаест !

— Колико сте га пута ви обишли 2

— Ја само једаред, и то са мојом- женом још пре но што смо се верили. Господо, не идите- са дамама око Хисара, фатално је.

Апотекарица није марила за шале које су ишле на њен рачун, и осећајући се уопште дубоко несрећна због понашања свог мужа, само уздахну и окрете се Владимиру.

— Јесте ли скоро добили вести од ваше маме и Јелке 2 | - — Јесам, хвала, — одговори Владимир кратко, зловољан што му одвраћа пажњу од разговора у