Паланка у планини и Лутања

Паланка у Планини 15

рујући- рупцем мушице које су нестрпљиво летеле око њихових глава. пЕ_ — Баш дивота, — рече апотекар уживајући у.

хладовини, — ово вреди! Е — Е — хе, — додаде растерујући и сам мушице

рупцем, — не покваристе ви мени уживање. — И са осмехом погледа мушице које су као облак прашине трепериле на сунцу.

(Он погледом пређе набујалу реку и близњаке које су над реком певале; ослушну шум воде, лупу воденице и зујање бумбара недалеко од њих, паса радошћу затвори очи као да хтеде у себе затворити све лепоте природе око њега. А на затвореним капцима осети наизменце сунчане зраке и сенке лишћа које су му играле по лицу...

Крај воденичног јаза: стајала је Олга са Владимиром и капетаном, гледајући како вода са хуком пада на воденични точак. Они су дуго тако стајали, сваки са својим мислима, док одједном капетан не

диже главу. | — Интересантно је, — рече, пропраћујући речи малим осмехом, — али и ја сам једаред имао не-

обичан доживљај у једној воденици.

Олга диже пажљиво очи на капетана, а Владимир већ унапред осети крајњу досаду. Он није могао да слуша капетанову причу, и са љутином се питао шта ће тај лепи официр увек поред Олге. Он се одмаче за два, три корака од њих, али и против воље чу одломке приче о неком детету које су нашли уплакано у брду и некој слепој старици у воденици, =

Он пређе преко узаног брвна на другу страну. јаза. Кад се осврте, на њега су биле управљене Олгине очи, пола питајући, пола тужно.

Владимир лако побледе. Он се врати до поло вине брвна и пружајући руку Олги, рече:

_—_ Хоћете ли и ви на ову страну 2

Олга прихвати пружену руку и пређе. Капетан пређе за њом.

2