Паланка у планини и Лутања

Паланка у Планини 99

гонетно, као и онда кад је дошао. Она се увек радовала његовом доласку, оживљавала је кад га види, али да је постојало нешто што је гризло њену душу, то није била у стању сакрити. На његово наваљивање да најзад говори са оцем и да објаве веридбу, она је одговарала да је још рано, и молила да тај разговор одгоди за неко време. Разлоге што то захтева задржала је за себе и то „је нарочито мучило Владимира, доводећи га на тешке слутње, уносећи неспокојство у његову душу.

А паланка није мировала. Све што се дешавало у Београду, У Владимировој породици, и што се тицало Владимира и Олге; све увреде које су се односиле на њу „непознату девојку која ће, то се већ види, као и Катарина унети раздор у породи“ цу“, свето је редовно тетка саопштавала госпођи јовић. Оно што је госпођа Јовић знала, знала је и цела паланка, а што је паланка знала, то је апотекарица понављала Олги, покушавајући увек да је умири, да јој се нађе „као рођена мати“.

И пред Олгом одједном искрену једно страшно

питање: „какав би био мој живот у таквој поро-

дици 2“ — И то питање помути њене мисли, разби њен мирни сан. Отићи са Владимиром у свет, да леко од свију —- да ли би било што лепше за њу 2

Али отићи у кућу двема женама које је тако непријатељски дочекују... какав би био њен живот онда 2 Она се мучила тим мислима кад је била сама, а кад је Владимир био крај ње заборављала. је на све и пуштајући се тренутној радости и срећи коју је доносило већ само његово присуство, одлагала је одлучни разговор с дана на дан.

Код ње није постојало колебање у њеној љубави, ни у њеној одлуци, али њој се чинило дау новом животу одмах треба понети крст и на првом кораку примити незаслужене увреде. Она је понекад тражила одговора у озбиљном лицу њеног оца који ништа није говорио,, као да му цела ствар није била позната, мада Мирка од првог дана није