Паланка у планини и Лутања

Паланка у Планини 81

Олга страшно пребледе.

— Према вама се нисам нимало-променила одговори. — Онда шта да мислим о промени коју видим на вама

— Видите — поче Олга тихо: — ја знам како су ваши примили вест да ме волите: знам колико је очајања изазвала та вест. ја знам зашто сте _ ишли у Београд и како су вас ваши тамо дочекали.

Владимира у првом часу непријатно дирнуше Олгине речи. Он је више осетио непријатност него_ изненађење што је Олга толико посвекена у ствар.

— Зашто слушате причања паланачких жена 2

— [је ли то све лаж“

— Није.

Наста дуго, мучно ћутање.

___- Ви сте више пута наваљивали да говорите с татом, а ја сам одлагала... Мене дочекују са мрже њом, мене дочекују са увредама — па помислите, какав би мој живот онда био у вашој породици...

„Дакле, код ње постоји колебање!“ сену Владимиру у памети и у тај мах као да се нешто сруши око њега и над њим. Он пређе руком преко чела, покушавајући да се прибере и опет снађе у потпуно новој ситуацији коју те Олгине речи створише за њега.

— На вама је да одлучујете, Флга. Ја не бих желео да ваш живот поред мене буде несрећан.

Она га је посматрала испитујући. -

„Можда би, под утицајем својих желео да се ослободи обавезе коју има према мени 2

И разишавши се тог дана са нерешеним пи тањем свако од њих западе у тешке сумње.

Олгине речи „какав би мој живот био у вашој породици“ живо пред Владимиром изазваше слику његове матере и сестре, према којима је он имао толико обавеза, — много више но што их је имао Стојан који је био већ на матури кад је отац

умро, док је он, Владимир, био дечак, потпуно за-