Паланка у планини и Лутања

32 Анђелија Л. Лазаревић

Ввисан од њих, и ради кога су се доиста поднеле велике жртве. „А сад се тражи жртва за жртву“ помисли Владимир са горчином Он је добро знао да, по његовом повратку у Београд, мати и сестра не би примиле никакве материјалне помоћи, ако он не би био поред њих, Становати далеко и примати новац од њега, значило би плаћати их — не, оне би му тај новац бациле пред ноге. „Па цар неће у замену благо, већ он хоће у замену главу“, падоше му на ум речи народне песме, и он се ражљути на себе због тога.

„Па какав би мој живот био...“ мучило га је непрестано — и он се сети Стојанове жегидбе и горких дана које је омрзнута Катарина провела у њиховој кући. Али Олга је била много нежнија и деликатнија од Катарине зар она не би умела стећи симпатије његове породице Можда би најзад ипак све било добро, можда би она унела ведрину и хармонију у породицу, у којој се нарочито за ово последње време за то није знало

Али зар наговарати Олгу на нешто што не чини драговољно 2 А после, кад код ње постоји колебање у одлуци, значи да постоји и у љубави и та мисао била је најмучнија од свега што је Владимира мучило тих дана. Говорити отворено са Олгом, значило је у неколико оптуживати своје. А то Владимир није могао. И односи међу њима посташе усиљени, немогући, док једног дана погова не паде неколико мучних речи и Владимир не рсче:

— Знајте да ме нико не може одвојити од вас, нико, ма ко то био. Али сад је на вама да одлучујете Ви знате доста, ја више немам п:та да додам; можда ваш живот доиста не би био срећан у мојој породици. Одлучите се, Олга, овако је немогуће даље,

Она је ћутала оборене главе. Да није он ипак хтео слободу, разрешење од задане речи 2

Мирка узнемирено приђе и седе до сестре. · Њен фини инстинкт дао јој је да наслути више, но што би било појмљиво за њене године.