Пастер

И. Ђаја

У том истом саопштењу налази се опис првог покушаја на човеку, на младоме Јозефу Мајстеру. Беснило је било побеђено. Дотле је Пастер са својим сарадницима публиковао једва педесет страна о томе питању, подразумевајући ту и дискусије у Медицинској академији!

Да би добио вирусе беснила разне јачине,

"а не могавши пронаћи микроб те болести, Па-

стер измисли овај начин: узеде кичмену мождину зеца који је угинуо од беснила, па је за је дан конац обеси у боци на чијем дну беше мало калиум-хидроксида ради упијања влаге. Мождина се стаде сушити и све више губити од своје вируленције. Након четрнаест дана била је безопасна, т. |. није више изазивала беснило кад би се један њен делић, размућен у авану у мало воде, убризгао у мозак здраве животиње. Та животиња је сад могла поднети свежију мождину, сушену свега 13 дана, па идућег дана мождину сушену 12 дана, и из дана у дан све свежију мождину, док би четрнаестог дана добила сасвим свежу, врло вирулентну мождину, а да се беснило не појави. Другим речима, животиња је сад била отпорна према беснилу, била је успешно вакцинисана.

Треба признати да је та метода била знатно различна од оне употребљаване у другим болестима. Тамо се радило са културама микроба, узрока болести, овде се ради са једним органом, мозгом, не угледавши сам узрок. За дивљење је како је Пастер одмах пронашао добри пут. Још више је за дивљење кад се има на

116