Пастер

Беснило

уму да данас, више од пола века после тог Пастеровог открића, његова метода није замењена другом. Претрпела је извесне промене, али је у основи остала иста, јер се увек употребљују зечје мождине чија је вирулентност на овај или онај начин ослабљена. Ако још додамо да слична метода са сушеним органом као средством вакцинације није нашла примене ни у којој другој болести, тада се заиста има утисак, као што већ напоменусмо, да је неки невидљиви геније дошаптавао Пастеру у коме правцу треба ићи. Мако је смело ма шта тврдити у томе смислу, ипак се човек не може отети а да не помисли да није баш сигурво да би до данас лек против беснила био пронађен да га Пастер није пронашао, или ко зна колико би времена прошло од знамените 1885 године до проналаска антирабичне вакцинације. После Пастера пронађена су превентивна и куративна средства за већину заразних болести. Па и онда кад је пут био утрвен томе послу, велики је успех кад је један човек у току свога века могао савладати једну болест. А Пастер, који је имао све из основа да гради, који је имао толико муке да докаже да су клице узрок болести, да нису самоникле, до данас, а вероватно и на вечита времена, држи рекорд у броју савладаних 60лести. По овим редовима могло би се помислити да је вакцинисање против беснила било за Пастера већ свршена ствар чим су опити на животињама дали повољне резултате. Али то су били

17