Пастер

И. Ђаја

пролазу увија својом дужином као што је увијена шипка из које је сврдло начињено. И то увијање се врши за нека једињења десно а за нека лево. Кроз раствор других једињења, пак, зрак пролази без икаквог увијања. Према томе се вели да тела скрећу поларизовану светлост надесно или налево, да су дакле оптички активна, док су друга тела оптички неактивна.

Обична винска киселина скреће поларизовану светлост надесно. То је било добро позната ствар, кад у некој фабрици у Алзасу добише случајно винску киселину оптички неактивну а иначе истих особина као обична винска киселина, као што је немачки хемичар Мичерлих утврдио. Та загонетка није младсме Пастеру давала мира. Посматрао је он дуго кристале те загонетне киселине и њених соли. Сви су били истог облика, изгледали су истоветни. Нису били симетрични, т.ј. није било могуће поделити их у две истоветне половине, због неких пљосни којим су неки њихови рогљеви били зарубљени. Али сви су кристали на исти начин били несиметрични. Неколико знатних научника узалуд су били покушали да реше ту загонетку. Кад једнога дана Пастер опази да сви кристали нису апсолутно истоветни, већ да их има две врсте: једни су зарубљени оним малим пљоснима у једном правцу, десно, а други у другом, лево, тако да су једни у односу према другим као што је десна рука према левој, или једна рука према својој слици у огледалу. Обе руке могу бити истоветне, али ипак су ра-

14