Пастер

Први радови: тартарати

злично ориентисане у простору и десна рукавица не пристаје левој. Тако је било и са тим кристалима винске киселине.

Пастеру намах сину мисао, да можда због те разлике у спољашњем облику тих кристала и њихови раствори, т.ј. њихови ослобођени молекули различно утичу на скретање поларизоване светлости. М он пажљиво одабра десне кристале у једну хрпу а леве кристале у другу хрпу; измери исту тежину једних и других, раствори их у истој запремини воде, па стаде посматрати на апарату, полариметру, како утичу на поларизовану светлост. М он виде да раствор једних кристала скреће светлост надесно, а раствор других налево, и то за подједнаку вредност. Загонетка је била решена! Рацемична или грожђана киселина је у ствари мешавина у подједнакој мери десне и леве винске киселине, свака вуче на своју страну истом силом на поларизовану светлост, тако да ова иде право, не скрећући ни десно ни лево. То је једна мешавина у истоме броју десних и левих рукавица, дакле парова рукавица, док је обична винска киселина састављена само из десних рукавица. Од узбуђења млади Пастер истрча из лабораторије, загрли једног асистента кога срете и одвуче га у Луксембуршки парк да му исприча своје откриће.

То откриће Пастерово привуче пажњу научника. Нарочито се за то заинтересовао стари хемичар Био (В!оф), коме је било тада 74 године и који је управо највише био допринео

15