Пастир

29

гима, кош су несродни с духом и характером српским. Но не гледагући на све те несреће, коге они трпе, опет зато дух њихов пун ге наде на скоро своГе избављење, уздаГући се у браћу свогу у кнежевини српског, кош су пуни снаге и патриотизма. На Србигу су њихови погледи упрти, ту Ге усредсређен њихов дух, жеље, тежње. Но да ли ми имамо одиста у себи толико хришћанског самопрегорења, те да пођемо браћи свогог на сусрет и да извршимо онаг свети аманет, што су нам наши претв,и завештали? Да ли се и код нас ниге почео развигати квасац и дух, кошм су задахнути били Садукеш и Фарисеш, те бездушне вође народње, кош доведоше народ Геврегски до оваковог несретног данашњег стана његовог? Приступагући к разлагању ове ствари, ми мислимо да ће нагбоље бити, да промотримо какви су били Садукеш и Фарисеш у ГевреГском народу, да познамо характерне црте њихове, па после да се обратимо и на нас саме. (Наетавиће се.)

Шнслн о Свештенству. (Продужење.) Оне су морале ићи напред с де/ствителншет народншем вогослужењем , кош се развига према општем развитку људског духа. Народње богослужење има тако исто свог прогрес, нао што га има сав у опште живот људски. Под богослужењем ми опет не разумигемо што друго, до то исто, што народ признаге за светињу. Народња светиња ниге Гедна и иста у свима историчкигем моментима народњигем, већ напротив ми велимо, да та светиња има свогу историгу, подобно општог историш људског духа. Хедан само Бог остаге гедан — те — Гедан, премда опет не са ГеднпГем — те Геднигем атрибутима, већ са промењивим. Ова промењивост иде загедно с развићем цгелокупног богослужења. Каква Ге