Пастир

30

характерна црта старог — прастарог богослужења? Врлина нешто што нше овично , што се поГављуге ртетко , али тако, да му се дивити мораш. Сам Бог ни!е што друго, до оличена врлина, Он сам гест врлина. 0 Богу се друкчиге не збори, но да ге „свемогућан,“ „свеблаг, 11 „премудар,“ „свеправедан“ „свемилостив“ и т. д. а све ово шта Ге, ако не врлина? Ова чистоћа првоначелног богослужења дошла Ге после у кризу, ко!у богоелужење ниГе могло да издржи. Оно беше чисто, докле га нтесу почелн експлоатирати , а после се сасвим изгубило. Док се жреци нтесу искварили док 1е и за њих светиња била тако исто важна и божанствена, као и за остали народ, дотле Ге богослужење било чисто, Гер су биле чисте руке, коГе су се с њим бавиле. Но доцниГе т. Г. кад Ге исто богослужење учинило корак напред, жреци нтесу хтели ићи с њим заГедно; они се одупру против прогресивног богослужења и затворе се у политичке касте. Богослужење постане предмет монополне експлоатацте, другтем ртечима: право богослужење оде свотем путем, а жречка каста ухвати се за старе Форме његове и створи формално богослужење. То Ге била чиста шпекулацта, т. Г. нагвеће светотатетво, какво се тек замислити може. Богослужење има двте стране: суштаствену и формалну . Прва означава предмет богослужења, а друга само Богослужење , т. 1. начин свгетковања суштине вГере, што се иначе зове овред. Има Бог има св1етковање Бога у двте ртечи обгашњење наше мисли. Жива страна те ствари, наравно, да 1е предмет, суштина ствари; Форма ни1е. Отуд и различна судба те двте стране Гедног и истог предмета: Гедно има сво/ прогрес, друго нема, или готово нема. НаБ вшпа иде!а међу идегама т. г. идеГа о Богу нодлежи закону прогреса. Она Ге била друкчта за времена Солонова, другчта за времена Периклова, за времена Тулта Цезара, ТустиниГана, Карла Великог, другчша после револуцте 1789 год. Међутим Формална страна те идеГе остаге Гедна — те — гед-