Пастир

31

на кроз васцело наспоменуто доба. На примгер питање о том, во ће специ^ално да чува Богосложење и да служи истому, ргешено Ге Гош у вагкадашња времена у Хегипту, па се то ргешење ниГе нарушило и дан-данас. А ко зна да л’ су га тако баш Хегипћани први рГешили ? и ми држимо да су Хегипћани примили и сами то ргешење од неког другог старигег народа. Жреци, духовна класа, а после каста, — то су епецшални служитељи народње светиње. Нови свиГет добиге у мгесто жречева духовенство. По идеш то Ге Гедно исто, но у самоГ ствари ново духовенство одликуге се од старог жречества. СмираваГући се пред свохом светином, ноштугући Ге више свега на свтету, народ 1е вазда имао у виду суштину ствари као главно ма да и према самоГ Форми свГетковања ниГе никад био равнодушан — индиферентан. Тек опет ван сваке Ге сумње, да у стара — прастара времена ова Формална страна нте тако важила као доцнте. Искварена, назадна жреческа каста прва 1е злоупотребила народње обреде учинивши их оруђем своипех себични1ех намера. Нестало је већ било чистог, бескорисног служења Богу, а мгесто тога отпочела се била служба другом Богу, т. Г. Мамону , или личном, приватном интересу. Право богослужење т. I народња светиња управо 1е била против тога, али узалуд. Невгера од стране онтех, кош су спецтално служили Богу, претегла ге и спољнтем начином народ морао се покорити. Та сам споменуо већ, да Ге божанственост ствари, с кошма су се бавили извГесни људи кад и кад пренашана и на саме те људе. Доцнте то Ге постало, наравно старањем самтех ттех лица, догмат. Тави се учење о непосредном сноша1у ттех лица, с врховном светињом народњом. Ко Ге смио после томе што противсловити! Но како 1 е богослужење народње развтало се свошГем путем, и по свогтем законима, по кад што раширавагући се по кад што сужавагући, и како ге