Пастир

23

оно се неда успоредити ни с наГбољим царским чертогом. Представи себи окићено, с разним хумићима испресецано, а над самим морем уздигнуто местанце — то ти 1е св. гора. Ништа тамо нема што би нарушидо тихи живот пустињика. Седиш по ваздан у свогог скромно!, украшеног иконама и светим књигама собици, и беседиш не са простим каквим земаљским творењима, већ с вишим, небеским световима, са самим Божаством. Дође ли већ сунце на заход па се умориш од молитвених напрезања, изађеш на кошхоћешод ових хумића и гледаш дивоте природе с брега на брегове. Све и свашта казу1е ти овде о високог и неокаљаног красоти земље, те тако истргне из заптивених врсиГу весели уздах победе над примамљивим искушењима овога света. А море! о, каквих речи нећеш чути од њега?! Каквих светова нећеш видети у њему ?! Као што пост изнураватући тело олакшава га, тако и поглед на море уморавагући душу приклања ге на молитву. Хоћеш ли да бациш поглед на страшну ширину његову или да пустиш уображење на неизмерну дубину његову, или само да се зауставиш на Гедноме вечном и непрекидном колебању његовом — последице биће свагда Гедне и исте: сакрушење духа и ненрестана напомена идеге Вечнога, Неизмењивога. „ Доста, доста! — рекне Рацко светогорцу, утирући од очигу сузе. Сад 1а видим шта Ге хтела и к чему ме вукла душа мога, ко1а не могаше наћи ни забаве ни весеља, нити ичега, чим се други људи забављаху и наслађаваху. Срећни су они, кошма ге небо одредило, да проведу тако тихи, усамљени живот; но шта да радим Га с мошм родитељима, кош ме тако воле, па ме хоће већ и да жене ?“ „Само треба имати тврде воље и посто1анства, — рече светогорац — пак се то све може савладати." Ноћ Ге увелико спустила своГе мрачно покривало. У дому Немањину већ све живо спава, само гедан Рацко што не спава, само ге он 1едан узнемирен, он Гедан нема нокоГа. Пред очи његове као на Гави излажаше изглед св. горе са