Пастир

24

свима оним сликама, о кошма говораше светогорац. Пред њим стогаху и они хумићи и све дивоте природе светогорске и дубина мора и они његови таласићи са вечним љуљушкањем свошм па и скромне ћелте монашке. Он види себе пред Исусом и његовим кретом; он се облачи већ у црну ризу усамљеничку ; њега ободраваГу мученици, преподобници; он разговара с њима — допире до небеса. А отац ? а ма1ка? Но светогорац рече: „тврда воља и постоГанство све може да победи.“ Настао Ге дан и Рацко 1е већ у лову. У пратњи с њим беху многе слуге па и сам светогорац. Не иде Рацко у лов ради тога, што Ге њему дуго време код куће, иа да га, ловом прекрати,- не иде ни зато, да у њему нађе какву забаву и задовољство, Гер њега немогаше задовољити ништа земаљско; већ иде у лов, да само нађе згодан случаг, како ће се растати са домом и родитељима, знагући добро, да се због Гаке њихове љубави према њему не би могли лепим начином растати. И ево тек што се агка отпоче и слуге разиђоше по чести, Рацко са два своГа по нагбоља друга и са светогорцем оде право пут свете горе — Атона. Нте тешко било разумети, куд ге отишао Рацко, кад се слуге повратише кући и казаше жупану Немањи, да им нестаде у лову и Рацка и светогорца. Уцвељен овим поступком родитељ нте могао ни часа да почаси, а да се не побрине за повратак свога сина. Дозове к себи Геднога од нагбољих свошх вогвода и казавши му своГу тугу рекне: не треба да ти много говорим; и сам си родитељ па не сумњам, да си кадар знати, како осећа срце родитељско ; докажи ми данас твогу верност, о когог се Га никад ии сумњао несам! Нађи ми и поврати кући сина Рацка! Ево ти мошх момака, па избери од њих за пут коге хоћеш и колико хоћеш! А ево ти и писма на солунског вогводу, с кошм се Га живим врло лепо. Пишем му, да ти буде рукомоћ у том