Пастир

25

послу и да пође с вогском на освету, ако ми светогорци сакри^у сина па га не буду пустили на захтевање твоге. ВоГвода прими писмо и одабравши неколико момака, предузме пут к св. гори преко Солуна. Предавши вогводи солунском писмо од жупана, добте од овог друго на игумана светогорског, и с овим дође до св. горе. Чим су дошли до границе светогорске одмах већ дознаду, да Ге Рацко ту и да живи у рускоме манастиру, где га заиста и нађу. Тек што ге Рацко угледао вогводу и дружину његову, одмах 1е познао, да 1е то потера за њим. Да би одржао свогу одвагу и извршио оно, на шта 1е дошао, он започне лепим на. чином молити вогводу да га не дира, већ да га остави на миру. „Промисли се, — говораше Рацко — на шта се ти решаваш и шта хоћеш? Ти хоћеш да промениш планове божте, да истргнеш мене из наручта његових па да ме повратиш опет кл сХетг! и тл^кнУе. 11 — „Незнам 1а иишта, шта ти ироповедаш — одговори вогвода. — Та знам само то , да си ти син нашега жупана Немање и да сам Га добио налог од твог оца, да те вратим кући и одведем из ове пустиње. И ову наредбу морам 1а извршити, па ма ме и живота коштало." „Не противи се наредби божишг! — рекне му Рацко на ново — Божта ге свагда Гача и старта него људска; а ако се баш бошш, да те за то што не окриви мо! родитељ, Га ћу примити сву кривицу на се. Писаћу му умиљато синовље писмо и казаћу, да ге Господ извршио сво1у вољу нада мном пре, него што 1е његова родитељска заповест амо приспела. Доцнте кад се он утиша, и кад га Га као ново чедо благодати походим, признаћу ову мо 1 у превару и молићу га клечећи, да ми опрости. — „Боже ме сачуваг од отих твошх предлога! —речевоР вода — зар 1а кош свагда бих веран своме жупану, да га преварим данас, кад сам већ 1едном ногом у гробу! И то у чему ? — у ствари наГсветто! по њега. Не! 1а то нипошто