Пастир

43

На питање 1 едног ГевреГског вероучитеља, кога ге прва и наГвећа заповест у закону божиГем, Исус Христос одговара: Возлкжиши Господл Богл ткогго кс^кма ссрдцемг ткоимх и ксек) д^шекз ткоек и ксек муслпо ткоев. Ово 1е, вели, прва и наГвећа заповест. А друга Ге као и ова: козлкжиши искрендго ткоего ако слмх секе. У овнм двема заповестима садржи се сав закон и нророци. (Мат. гл. 22. с. 25.) Но заповест ова, положена овако лепо у начелу наравствености старог завета, шпе остварена у животу. Љубећи Бога као предмет првог свог позива, човештво старог света као да се истрошило у тог 1едно1 половини свога опредељења, па му мало беше снаге, да се обрне и на себе само, те да тако изврши и другу половнну свог опредељења, на когу ге тако исто нозвано, као и на нрву. Оно се у развитку ове друге половине заустављало на ускоме простору народности и геднакости у вери, и под именом опште човечанске љубави отпочело Ге да развиГа љубав почасну, себичну. Возлкзкиши искренАго ткоего, т. Г. Геднокрвног и Гединоверног а козненлкидиши крлгл гкобго, т. Г. свакога друговерца и незнабошца, — учило 1е оно и творило. Но кад ге Бог, по светоме писму, такав безуслован предмет љубави: то ради њега Гедног требало ге љубити и све остало, што стош с њим ма у какво! свези. Кад су људи творење божше и Бог их подржава свогом вољом и снагом као производ његове премудрости и свемогућности и руководи их, да дођу до своге цељи: онда они, као творење његово треба да буду предмет узаГамне љубави. Хришћанство и започиње тим, што развша ову другу половину људске дужности: Се нокХк злпок^дк длк> клмг, дл лкжите др^гл др!(гл, Акоже Дзх К 03 ЛКЖИХ 2 вм (Мат. гл. 13. с. 34.) Нову зато, што се стара умртвила, зауставила у свом развитку, или ако се и развила, опет ге ударила правцем неприродним Гедностраним, лажним.