Пастир

42

по спољашности врло добри, кротки дкоже јрнци, мшостивни, добротворни, побожни, у мало што не свеци; — људи, ко1и кад виде малу и незнатну погрешку свога ближњега, одмах се кидаГу; кош пред светом не могу без суза да говоре, кад чугу о мукама и невољама тешке сиротиње: а, овамо у таГности предаГу се наггнуснишм иороцима; деру и глобе Гадну сиротињу, кога хлеба нема; муче ако не физички човека, а оно морално трзагу му срце и душу с таком жестином, с таком продржљивошћу као наГгори бездушници ? Да ли нте ма у неколико продрло ово клето ФарисеГско иритворство и у наше душе? Да ли се нше оно увукло и у наш религигозни, домаћи и друштвени живот? Да ли несу сва наша напрезања управљена к тог цељи, да се видимо и покажемо пред светом, како смо добри хришћани, врсни чланови друштвени; али у самог ствари тиме хоћемо вазда да протуримо саможиве жеље своГе, да заступимо ичтересе рођене личности своге? И ова питања мучно нам Ге решавати. Сваки нека метне руку на срце, па нека иште од своге савеети искрена одговора, ако глас њен одавно умукао нше. Но не пропуштамо наспоменути, да се никоге друштво на свету, у коме се не развигагу стални, непоколебљиви характери с правим човечишм достоганством, а умножавагу људи, кош се вешто повигагу према приликама, па су у Гедном положењу сужно робље а у другом необуздане самовоље, — не може надати светлиГог будућности СВОГОГ. (Наставиће се.)

0 љубави као начелу наравствености. Љубав уопште ггао чувство, коге управља свом наравственом снагом човечтом, као основно начело, коге обима све разностране тежње духовно-чуственог суштаства, сматрала се и у старом завету као Гезгро свега наравственог закона, као почетак и краг целе радње људске.