Пастир

41

могло и очекивати од таквих вођа народних ако не то, да наведу та! жалосни народ, да одступи од нраве вере и поштена живота,- да одбаци од себе Спаеитеља, кош 1 е проповедао науку, што 1е у начелима свотм противоречила ио1мовима Фарисешким ; да из свиГу грла свогих дрекне: рдспни, распни его. Такви су били Гевретки Фарисет, такав Ге био њихов утицаг на народ. Да погледамо, браћо, сад и на саме себе, па таГ поглед ма и чемеран био, ма нам силно потресао душу, нека буде свавоГако беснристрастан. Како ге наше друштво у религитзном и моралном обзиру? Да ли и оно нте заражено пог мовима Фарисегским? Да ли се ова куга и у нас не шири? Да ли се неће и међу нама наћи људи, кот мисле, да Ге сва срећа } подпуном испуњавању спољних Формалитета, не обзирући се толико на саму ствар, не хагући ни иагмање, куда ће одвести такво слепо служење љушци без гезгре, без духа? Тешко нам Ге упуштати се у решавања ових питања: доста 1е, што их спомињемо. Сваки нека измери свот дела и поступве, па нек сам себи да одговора, али одговора истинита, неподмићена, ако се нте у њему тш из одавно угасила свава искра поштовања према ономе, што т свето и пред Богом и пред људма. Само то можемо слободно тврдити, да слепа привезаност за спољну страну наше вере, искључива и бесмишљена оданост само тдиног сиољашности њеноГ нити т била нити може бити права хришћанска иобожност, већ т суште Фарисеттво. Овако т у вери, и зар нит тако и у свему другом? Да погледамо тш, да ли нема код нас и Фарисетког притворства. Да ли нам се не догађа, да видимо у средини нашоГ таквих људи, кот су спољну побожност узели на се као средство, котм хоће да стеку гласа и новаца ? Да ли нема међу нама и таквих људи, кот кад говоре, помислио би човек, да им т душа игго-но веле „мед и шећер;“ кот су