Пастир

40

ФарисеГа била ствар врло обична и по схватању њихову сасвим безгрешна. Подигнути руку своГу у суботу, па било то поради давања милостиње своме ближњем, кош умире од глади и зиме, илити ради каквог другог доброг дела — то ге код ФарисеГа сматрано за нагвеће нарушење закона, чисто смртни грех; а крошти планове у те дане у свокн кући, како се може неправедним начином одузети имање своме ближњем тако, да он остане без корице хлеба, немагући чиме да захрани негаку дечицу своГу, илити из личне мржње и злобе према неком може бити поштеном и ваљаном човеку, кош нте могао њима по волби да учини, гледати, да му се какотако главе дође — то се код ФарисеГа никако ниге сматрало за безакоње, већ су такве ствари вршене са врло споког ном савешћу. Друга характера црта Фарисешка била Ге та, што су они у друштву страшно притворство проводили. Они употребљаваше сва средства, да се покажу пред светом, како су побожни, и да изгледаГу ка’ свеци. Али ту побожност показиваше само у речма, само у спољашности; а у ствари душа им беше пуна и препуна сваке неправде и безакоња. По кош пут и ако би учинили какво добро дело, чинили би гедино ради тога, дд кидими к^дгНг челокћки (Мат. 23—3, 4—26, 28—5) На раскрсницама и по вашарима клањаху се они Богу до црне земљице и с тешким уздасима подизаху очи к небу. Пред светом чуваше строго пост, па даваше и милостињу; али у таГности чинише нагвећа безакоња, неизброгна недела, зеленашлуке и кагишарлуке. Заиста су они били по изреку Спаситеља сасвим налик на лепо окићене гробове, коги су споља врло лепи, ал’ су изнутра пуни смрада и нечистоће (Мат. 23 — 7) Ето какви су људи заузимали прва места и имали врло великог утицага на народ ГевреГски. Н>их Ге таГ безумни и кратковидни народ држао, да су одиста прави свеци, да се на њих у свему угледати ваља. На њима зидаше он све своГе наде, све жеље своге. Иа шта се друго