Пастир

39

ИмаГући у виду, да Ге прва дужност монашка послушност, он заиста беше пример послушности у Ватопеду. Речи спаситељеве: Су нх челов^чУи не прУиде дл послг(жлт2 емг( но дл посл^житг —* биле су му вазда на уму. Не беше стартег ни млађег, ни богатог ни сиромаха, коме не би он учинио сво1е услуге. Дању ге служио вратш, а ноћу оду небескоме. Храна му беше гедини хлеб. Хаљине ношаше веома просте и скромне, обућу скоро никакву. А све ово радио Ге он не зато, што под руком средства немађаше, већ зато, што 1 е био веран своме позиву. Отац му Ге често оправљао трошка, но оваГ би свагда зашао из ћелиге у ћелиГу, од Геднога брата до другога, те би тако раздао све, што му ге отад на одећу и друге угодности шиљао. Ако би по кад кад претекло по нешто, што би заостало иза врапе, Гер и ови не хоћаху узимати више, до оно што им беше од преке потребе, — он би свагда таГ сувишак употребио да улепша стрононримницу, у когог често путник нахођаше себи станишта. У Ватопеду покрио ге сву цркву оловом. (Наставиће се.)

0 Фарнсетма н Садукешгаа. (Наставак.) Характерна ге црта ГевреГских Фарисе1а прво у овоме: они су сву побожност полагали у подпуном извршивању само Гединих спољних обреда, презирући њихов унутрашњи смисао, и ради тих спољних обреда жртвоваше они и саме заповеди божше. Целу веру сведоше на букву закона, остављагући на страну његов дух и значаћ Код њих на прилику 1ести хлебац неумивеним рукама сматрало се као нахвећа безбожност; а сести за сто сво! с оскврнављеном савешћу и Гести хлебац, кош Ге неправедним начином узет од каквог бедног сиромаха илити какве бедне сиротице — то 1е код