Пастир

38

заборавити ни1е лако, ниге ни могућно у самоћи; гер ге еилан глас природе, кад у човеку прозбори. У општежитту то Ге сасвим другоГаче: потужиш се Гедном, другом брату, оваГ те ноучи у нечему, онаг те посаветуГе у другоме, док тако раекрстиш са свогом прошлошћу. А доцниГе, кад силе душе твоГе очврсну, кад -дугим временом и искуством станеш тврдом ногом на пут добра и иетине, и кад већ осетиш, да си сазрео до тога, да ти не подиђе ни са коГе стране искушење: онда иди путем отшелничким , узми на се Гош већи крст Христов. Но и онда Га ти не би ово световао. Прекинути сваки савез с људма, затворити себе у пећине и неиролазне дубодолине, па тамо седети и изгледати за се спасења, то ниГе Бог тражио од људи. На против тога одречење твоГе од сопственог дома и од родитеља, одречење твоГе од потоње породице своГе нека ти свагда напомиње, да се ти одричеш од свог оца и од своГе магке зато, да сви родитељи и све маг ке буду твош очеви, твоге маше, да сва деца буду твога чеда духовна. Зато ми и Гесмо очеви ; зато нас људи и зову оче. У другом случагу ми би се морали стидети тог имена, морали би се одрећи тога назива. На иосао дакле, а не у самоћу. И овде се као и на сваком месту тражи по нагпре заслуга, па за овом иде небеска награда. Овде ћеш ти срести самохрана старца — подигни га, донеси му воде до руке, утеши га; овде ћеш наћи и младића неука, — поучи га, подстрекни га, нека из раниге развига племените жеље, добре тежње; овде ћеш наћи и еиротиње па спрвм стања помози гог — помози и морално па и материГално. Ето то Ге прави наш задатак, то Ге правац и смисао нашега живота.“ Речи ове беху као чисто семе, коГе паде на богату њиву срца Савина и доцниГе, као што ћемо видети, оно донесе плода сторицев. Св. Сава послуша савет искуениГег и одбаци на свагда мисао о отшелпиштву па оста да живи у олштежитту — у Ватопеду.