Пастир

37

божит. Христа ношаху они у срцима свотм. Сав украс њихових уских ћелица беше Гедина трава. Слух им се наслађаваше шуштањем лишћа на дрвећу и певањем птица на њему. Многи од њих задовољаваху се само тдином пукотином, когу би нашли међу стењем и камењем, па би ту живели. Други опет као птице небеске грађаху себи гњезда на оном камењу, кот вираше из морске воде покраГ обале, па би ту непрестано живели, сносећи и кишу и ветрове, лети Гаку врућину и припеку а зими мраз и цичу. Храна им беше како може бити проста: тдни се залажаху тек парчетом хлеба у дану, а другима беше доста потсти когу воћку или прихватити се дивљим биљем“. Ето како се живљаше тога доба у св. гори, куда беше тако жељно понаглио владаочев син св. Сава! Овакав живот доста се допаде св. Сави, па зажели, да и он живи тако, као што живљаху отшелници. Но игуман му примети, да такав живот не би био користан младом отшелнику , па да му он зато и не може допустити. „Младом монаху — говораше он — нит добро, да се ода натећим подвизима монашким од тдном. У овоме треба ићи корак по корак к већем и узвишенитм. За сада т доста и то, што си прегорео родитеље и дом, женидбу и пород. Верутм, да т полет духа твога сасвим предан небу и да за сад не осећаш ништа друго, до неодољиву тежњу к свету духовноме. Ал’ се сети и тога, сине, да на никог неће тако нападати разна искушења као на те млада иа тш и владаочева сина. Нит лако прекинути прошдост своГу, нит лако преродити себе у нов живот. Неће проћи ни недеља дана, а ти ћеш осетити у себи необичан погав, чудновата привиђења. Доћи ће ти слика твот мате, па ће те грлити, па ће ти говорити умиљато, нежно, матерински. Доћи ће ти образ заручнице с нлачевним оком, са жалостивним гласом. Минуће те жеља о бутоме хату, о ботоме копљу, о пространо! царевини и држави твога родитеља. Па све ово прегорети, све ово Гуначки