Пастир

му, онда све, што кн даге Бог, мило гог Ге, чини гот задовољство, срећу, благо, па према томе образ Божиги проузрокуге души ту способност, да може уживати радости.

Кад Ге св. Сава испратио посланике свога оца и остао већ као монах у овители, когог беше намењен, дођу к њему на братски поздрав калуђери манастира Ватопеда и том приликом позову га, да пође с њима и да тамо у Ватопеду остане, коге св. Сава и учини. По кратком неком времену поиште св. Сава допуштења од свог игумана, да походи огшелнике светогорске, да испроси од њих благослова и потражи савета, како му треба да се влада и управља у могостручним искушењима свог живота. Отшелници зову се они монаси, кош не живе у скупу, већ сваки за се у пећинама, густим шухмама и горама. Добивши по свогог жељи допуштења св. Сава дође у лавру св. Танаста, где проведе неколико дана у непрекидног молитви и слављењу Бога. Походећи отшелнике ове изучаваше он њихов живот, њихов начин испаштања и усхићаваше се њиховим високим и чудним подвизима. „И ако се не могу ови људи — вели Гедан писац, коги описуге живот св. Саве — назвати анђелима, Гер они несу без тела а анђели су бестелесни: опет зато могло се слободно рећи, да су они сасвим налицали на анђеле. Не беше у њих ничега, што би их везивало за тешки оваг живот земаљски: они се ничим другим не занимаху, до гедино што се мољаху Богу, проливаху сузе за грехове своге, узношаху ум и срце своге к престолу Вечнога, к Саздатељу. Отворено небо беше за њих диван и сгаГан храм

(Наетавак.)