Пастир

77

она нам м>ш даГе и ередства за спасење, показугући нам дивне примере за угледање у лицу самог нашег божанственог унитеља и његових светих угодника. Па како су узвишени ти узори, коГе нам наша црква представља! Но нека та оданост према цркви н вери буде достоша и Бога и нас самих: нека се она у нама показуге не само телесним присуством при богослужењу, по нека и дух наш ту присуствуГе, нека нас побуђу1е, да гледамо на Форме богослужења само као на видљиве знаке, кошма се казуГу невидљиве мисли и осећања наше вере. Само тако, кад те спољне обреде пратимо духом свошм, имаГу ови доетошог смисла свог, а иначе можемо лако пасти у притворство — у Фарисештво. У тежњи за напретком, за образованошћу, пазимо врло добро, шта ћемо примати од напреднишх од нас народа, у чему да се на њих угледамо. Отворимо добро очи у овом послу, 1ер шпе све за Србина добро, лепо и приГатно, што ге за друге народе. ОдбшаГмо од себе оно, што свесниш људи и код оних народа, од кошх ми примамо, требе и чисте. Не размећимо се у нашем живљењу, не заносимо се у опхођењу, већ чува1мо нашу српску простоту и у гедном и у другом, кога 1е много пригатниГа и лепша; гер ако тако не узрадимо, исквариће нам веће вароши мање, а мање цео наш добри свет сеоски. ГГримауући безобзирце све, што видимо у других народа, а презирући своге пашћемо врло лако у ма1мунисање — у Садукегство. Поврх свега сва напрезања наша, све тежње, све жеље, све жртве наше нека су управљене к тог цељи . да се развтамо на основу народности сво1е, да чувамо православну веру своГу као нагвећу светињу, да негуГемо у души СВ0101 ту небеску светлост, ко1у ге промисао божиш у нама усадио, па да се трудимо, да та светлост пушта саше зраке сво1е тамо — тамо, где су браћа наша, ко1а су скоро свуда око нас а ко1а су жељна праве светлости геванђелске слободе. п. Петровић.