Пастир

76

сдавног народа српског. Нико не може прекинути сасвим природни ток и свезу с прошлим животом на свагда. Преступник ће бити таг, кош би коме српском витезу, што живи с гуначког и поштеног живота свога у лепог успомени у народу, давао ружна имена или му приписивао хрђава дела, а каквог издашцу, кога народ непрестано проклиње, градио знатннм човеком и пришивао му велику мудрост. Не да1 Боже, да ко год између нас буде такав! Нека у нашем срцу до века остане искрена љубав према народноГ старини, но нека буде опет свесна и разборита; 1ер не заборављаГмо, да ниГе све то корисно , што носи на себи печат старине. Многе ствари, коГе су нре биле корисне за друштво тадашње, у садашње доба могу бити штетне и несувремене; Гер што Ге тада било нужно при тадашњим околностима, сада Ге излишно при друкчишм условима живота друштвеног. СтараГмо се да сачувамо у свошг души оне свете аманете, коге су нам наши дедови оставили: чисто и непокварено срце, простоту у вери, искрену оданост к Геванђелским истинама, нраву — хришћанску а не притворну побожност, челичну енергшу не само на речма него и на делу, уважење и узаГамну братску љубав, чистоту брачног живота и друге и друге. ЧуваГмо, браћо , те дивне врлине хришћанске, коГе су нам наши дедови и очеви оставили, но не угледаГмо се на њихово празноверство , узимање мита , цепање и одвагање Гедног нлемена од другог и т. д. Рекосмо, да Ге лепа ствар искрена оданост према старини народњоГ, али Ге Гош лепша љубав према свошг вери и цркви. Каква велика и неоцењена блага даГе нам она! У продужењу толико векова, у сретним и несретним тренутцима живота народа нашег чува нам она иетину и чистоту науке Геванђелске, учи нас леноГ вери ХристовоГ, иригрљава нас к себи као децу Гедног оца небеског, говори нам Гезиком разумљивим и то у храму божшем, где се душа наша обраћа Богу, нашем горњем отачаству. ПокраГ тога