Пастир

75

0 Фариеетта и Садукетма. (Свршетак.) Фарисе1ство и Садухеттво, као што се види из досадашњег нашег говора, Гесу две праве противноложности. Ове две секте, ко1е стаГаху на врху у народу 1 евре 1 ском, злим и опаким радом свошм доведоше та1 народ до данашњег бедног стања његовог. Народ, кот Ге негда био избраник божит, сад Ге без иолитичке вредности; нема Гедног загедничког отачаства; дарство му 1 е одавно разрушено; свети Херусалим у рукама Ге друговераца; од светог Соломуновог храма нте остао ни камен на камен)'. Хедан део тог несрећног народа изгинуо Ге од мача, од огња, од глади, а други ге изагнан из обећане земље, па расут по целом лицу земном. Страшно Ге приповедати, шта т пролатио таГ вати народ! Казна небеског правосуђа врши се над њим 1ош и сада, и он т вечити спомен нраведног гњева божтег. Тако 1е то, кад су старешине и први људи у томе народу били слепе Формалиете, лукаве притворице, надувени и занесени обожатељи туђинштине, а ои нте умео да разуме, куда га они воде, па да им стане на пут, већ сс свом душом и свим поуздањем по њима иовео! Судба тевреГског народа свима Ге народима наториента поука, па и ми ваља да се њиховом иетортом користутмо, те да се чувамо од зараза, котма беше окужен та1 народ. Треба добро да ироучавамо нрошли живот свога народа, па да пригрлимо, што т добро било у његовим установама, обичатма, начину живљења, а да одбацутмо, што т хрђаво, нарочито све оно, што нит ни било чисто народње, већ му т са стране или иначе другим каквим путем накалемљено. Да, браћо, лепа т и света ствар искрена оданост народњоГ прошлости, установама и обичатма свотх преДака. Тамо баш у том далеком времену, у то! таганствено 1 прошлости народњог, тамо т прави темељ живота право-