Пастир

73

довољства гледалаца; екоро све друштвене игре и светковине свршаваху се проливањем крви. И сама религиГа захтеваше крвавих жртава; 1ер по сведоџби историге не беше ни гедног народа, кош у извесним случагевима не би приносио на на жртву људе. 0 сахрањивању мало већих лица код многих народа беше обичаг спаљивати и по Гедну од жена њихових, на гробу клати неколико љубазних робова, кош би им, по вери њихово 1 , тамо служили. Рођење и смрт ове две велике таше природе. биле су тако исто у дохришћанском свету понижене, поругане... Државни живот старог света свуда се оснивао на нраву грубе силе. Отуда 1е на истоку освошла каста и на послетку деспотизам; на западу ариетокрацша, а за овом деспотички монархизам. Из оваког грађанског уређења шта ге могло изаћи, ако не вечна мржња међу кастама, гажење сиротиње, бесполезно одупирање слабих противу силних /иУрд сггњ. Деспоти нити су знали, нити су могли да дођу на мисао о љубави спрам поданика: у царству тираниГе може господарити само тероризам — застрашење и беочовечност. Хиљадама невиних пропадало 1 е само зато, што ге на њих падало нодозрење или се могла да извуче отуда каква корист. У Худеш Ирод , у римскоме царству Тиверше, представници су политичког стања старог света. Први нотамани 14.000 дечице само зато, што Ге мислио, да ге тамо новорођени Места, коги ће му преотети царство, иа се надао да ће га тим начином уклонити с овог света; он оставља аманет да посеку све његове великаше, кад умре, те да тако ознаменуге свог погреб. А други поуби1а све своГе рођаке и саветнике, кош му се чињаху да су непрестани подбадачи и злоЈшишљеннци. Десиотизам сеГаше раздоре и неслогу у све саставе и делове политичког тела. Начелници без сваке одговориости тиранисаху над потчињенима, а потчињени довшаху се, како ће начелницима доскочити. Отј^д с Гедне стране завере, побуне, устанци, а с друге — шпишнетво, доношења,