Пастир

90

св. Амвросте или Лав заустави бесни полет Атилин? Ми велимо с поуздањем да Ге само снага и моћ хришћанства кадра била, да укроти необуздана варварска племена, да не утамане, да не предаду огњу и опустошењу све, што ге нроизвела грчка и римска образованост, и да очува она1 кончић, кош везухе данашњу еветску образованост с образованошћу старих Грка и Римљана. Да нихе било хришћанства тах би се кончић прекинуо, па се не би могао за дуго или нигда наставитн. На послетку може се Гасно видетн велика нромена, коху Ге произвело хришћанство и у друштвеном животу, — у свима свакидашњим међусобним одношењима чланова друштвених, у кошма се исказухе характер народа и дух његове религихе. Могло би се посумњати о унливу хришћанства на нолитички живот и науку уонште; но не може се нигда одрнцати његов уплив на друштвени живот народа, на укроћење дивљаштва, зверства, грубих нарави, и нарочито на нобољшање стања сиротиње и бедних, кошх има доста у сваког народа, Грци и Римљани слављаху се наукама, вештинама, ратним делима, државним н грађанским законодавством; но они као што говори Гедан историк — и ако су умели свохом мудрошћу и нредувиђавношћу да изагнаху из друштва нерадне и здраве просхаке, али не учинише и не уредише иичега стварног у корист оне сиротиње, коха занста не могаше да врши никакве државне ни приватие службе. А у хришћанским друштвима наиротив нихе заборављен нихедан, о коме се не би побринули. Исторша нам сведочи, да хе овах дух братске љубави одушевљавао христову цркву од самога њеног постанка, па хе нихе остављао ни у време њеног гоњења, да хе прелазио из века у век, и на послетку потнуно се показао у уређењу безброших заведења , подигнутих из саучешћа по свима странама хришћанскога света. „Да ли хе остало ма какво добро — иита св. Хован Златоуст — кохе хе божанствена религша могла да учини роду људском у нецољи његовох, а да нихе учинила? Колико Ге она учинила