Пастир

89

воту, хришћанство тим самим казуГе: да сви људи без разлике племена и колена, звања и стања, снаге и способности имагу Геднако право, да се користе свима даровима милостивога Бога, па уживаГући блага божига и свошм трудом стечена, да се спремагу у овоме животу за своге више небеско опредељење. Отуд извиру све човекољубиве нарави и благи обичаш у друштвима хришћанским, сви они дивни примери свете братске слоге, ко1а везиваше у Једно тело нрве хришћане. Владаоци и господари постагу блажиш, праведниш, мирољубивиш; победиоци излазе бољи, великодушниш, човечниш; ратови биваГу ређи; закони снисходе слабости природе људске. — И породички живот, као основу и снагу политичкнх друштава, хришћанство узима под нарочити свог надзор: освештава свезу међу мужем и женом; уништава безакону власт очева над децом; усађуге у родитељског љубави према деци а у дечшо! према родитељима обилато семе свшу домаћих и нородичких врлина. Цео спољни живот човека пречишћава се и освештава у то1 мери, у колико се он повинуГе спасоносном учењу светог геванђеља. И само образовање добша у хришћанскоГ љубави нову снагу живота, чистоће и узвишености. Она треби грубе предрасуде, празноверице, заблуде. Она 1 е помогла и науци, да увиди хоризонат света другог — небеског, о коме наука дотле нше могла знати ништа до Гединог нагађања. Уметности такође ослобођене су хришћанетвом од искључивог служења чуствености и упућене к предметима вишим — духовним. Шта више и само правознанство, на коме се оснива цео организам сваког политичког другатва , и ако 1е тако много било прослављено римским законодавством, допуњено 1е хришћанском љубављу, без коГе никакве танкоће државне мудрости не би биле кадре, да примире људе међу собом. И шта би било од споменика старе образованости и уметности, да их несу сачували хришћански поборници у дубравама, удаљеним од гра!е и су1ете светеке? Ко би се од незнабошких жрцева усудио да као