Пастир

100

еи га тражио тек онда, пошто еи ее нашре обраћао помоћи људеко1, врачарицама, мађишнкама? Да ли се ниси више уздао у новац, нл кнази и нл скжи челов г ћческ1А , него ли у помоћ божиГу? Да ли ниси у нужди или и без нужде порицао његова света своГства и савршенства, тражио од њега помоћи у лажи, крађи, нревари, освети ? Да ли ниси име његово употребљавао у беспослици и кунећи се овим клетву своГу нарушавао? Хе си ли долазио сваке недеље и празника у евети дом његов, да име његово прослављаш? Хе си ли у такве дане скупљао око себе своГе млађе, сво1е домаће, да их у закону божи1ем поучиш , да им покажеш пут добра, иравде и поштења ? Да ли си се бринуо , да у такове дане нарочито обратиш пажњу сво1у на добра и богоугодна дела, да помогнеш сироту удовицу, странца, кљаста, убога? Хеси ли увреде од других трпељиво сноеио, а од оних. коГе си ти сам увредио, опропгта тражио? Живиш ли умерено, саобразно своме звању, с добитцпма свог поштеног труда? Хеси ли прави муж свокп жени , истински отац деци, ваљан сусед суседу? Ди ли ниси оштетио кога било неправедном мером, продахом и куповином, наплаћивањем данка и трошкова, или лењошћу у раду звапичном, приватном, друштвеном? и т. д. Метни руку на срце па ми кажи, како се слажу ова питања са животом твошм? И да ли и после овога ти заиста осећаш, да немаш ништа, што би могао исповедити. Но и ово су питања више одречна, а колико их Гош има, кохе овде споменули нисмо. Да, грешни смо ми сви без разлике, но поноситост наша и немарност према сво1о1 вечноГ судби не даду нам тражити заранте лека и спасења. Шта да кажемо онима, кош говоре, да немагу коме да се исповеде, кош веле, да и попа има толико, на ако не и више, грехова као и они. и да ио овоме они сумњаху за значаГ своГе истовести ? Њима ћемо одговорити с признањем, да и ми нисмо еви у свему без греха, да и наш живот често 1е из-