Пастир

101

ложен оним погрешкама, коге видимо код обичних смртних; али ћемо им казати и то, да исповест, ко!у ми тражимо од хришћанина, ни1е нигда исновест нама лично. Ми никад не велимо: кажи ми чедо духовно, гата си згрешио, већ напротив свагда говоримо: „пред тобом Ге часни крст и лик Исусов, кош овде невидљиво стоги и исповест твогу прима. Не бо! се, већ кажи све шта имаш Исусу, да би ти се према томе дало лека и исцељења. ; ‘ И читагући опроштену молитву, ми 1е читамо овим речма: и лза недостоинми ‘Герги кллстпо егш /ин-ћ длном профдк и рдзр'кии 1 о“ и т. д. Те тако Ге исповест њихова исновест права, ма била она извршена пред лицем заиста грешним и недостошим. Свештеник 1е у овом обзиру суди!а, кош изриче пресуду опроштења или осуђења према духу закона Христова. На нослетку обраћамо се к вама, кош говорите: зар се 1а не могу исповедити непосредно Богу, кад овах и онако зна све мохе грехове и он их хедини може опростити. Вама морамо пре свега казати, да се иеповеет зове у цркви: таша покаГања. Г1а као што свака таша хрншћанска има знача! тек онда, кад 1е свршена од евештеноелужитеља божша, тако и таша пока1ања. За хришћанина нихе само то довољно, да призна сво!е грехове нред Богом, већ се хоће да и посредник божиш обхави му за њих опроштах од Бога. Но то, што ви наводите, ни!е главни узрок вашег нерадог долажења на исповест. Ви знате, да на исиовести треба казати сво!е слабости, па некако не би вам се то хтело. Но да ли хе то затезање умесно? Зар нихе бољи она1, ко1и не кри!е сво1е поступке од оног, што их вечно замотава и покрива ? Она! први већ иде на то, да внше не греши, а ова! носдедњи претвара се, увиха се, дволичи, а тим самим греши на ново. Први хоће да ншчупа коров из срца, а други хоће да га заклонњ да боље израсте и подави душу његову. Може бити ви стрепите, да ваше таше саопштене свештенику не изађу на 1авност? Но у таквом случаху знаГте,