Пастир

142

Српска „Света Гора.“

(Наставак.)

За владе наштех ерпски1ех владалаца Хиландар Ге био главно мгесто наше књижевне радње. Са пропашћу српске државе, кад се прекиде свеза с Атоном, главно м1есто наше књижевне радње били су монастири српске Свето Горе, као што то доказухе и сувише велики брох књига написанихех под „и()нкрн1\(1!бх)!. горм Кдклдрл н Овудрл." Доста Ге навести само ову свГедочбу. У „прологу“ монастира Никоља стош записано ово: „1829 г. бише одређени ђаци Стеван и Петар да преброхе србљаке на тавану црквеном и нађоше двеста тридесет и четири.“ И дан-дањи у глонастирима српске Свете Горе има доста књига, коГе су већином писане под окриљем Каблара и Овчара. У иста су мхеста долазили српски патрихари, владике и т. д. Више Ховања и дан-дањи показуху развалине, гдхе су писане књиге и мхесто се зове писарница вели Вук, књигопечатња веле калуђери и народ. До исте писарнице била хе кула, звонара, гдхе оу звона звонила за све каблареко-овчарске монастире српске Свете Горе, те се служиле божихе литурђиГе, а сниже куле на заравањку до Мораве Ховање, као лавра, из кохе се судило и заповтедало свтем осталтем монасаирима. Ми немамо потребе говорити о томе, да су монастири били школе народње, хер Ге ШаФарик хош 1842 г. казао,„Монастири грчки, српски и бугарски били су школе не само за побожност и науку, него и за оно мало умхетности, што хе онда било живоиис , ргезање и т. д. и занате.“ (Сзаз свез. Мив. I. 96. Гл. 21 стр. 7.) Само кажемо ово: да Ге стање српске Свете Горе у 15. 16 и 17 стољећу много боље било, него данас, и да су онда кабларско-овчарски монастири извршавали велики свох позив и били на правоме нуту. Помислимо само на то, да су онда владали Турци над свихем српскшем земљама; људи нтееу знали за штам-