Пастир

141

не треба презирати сиромашка, да не треба газити слабшега. Но да ли су сва дела наша таква, да одговараГу ово1 преко1 потреби нашег срца и душе, да богати види у сиромашку друга, брата, кога треба надгледати; а силни у слабтем себи равног пред Богом, с ким се треба оиходити човечно? Ми сви велимо: треба помагати и љубити своГе ближње; но да ли свако наше дело одговара овим речма? Да ли сваки наш посао хармонише с том науком? Да, борба и подвиг незбежни су услови за правога хришћанина, — неизбежни тим нре, што поред своге унутраш4е сметње к добру он наилази на преиреке и са стране. Колико пута он хоће поштења, њега навуку на непоштење! Колико пута он хоће правде, ал’ наиђе на неправду, — хоће љубави, искрености, ал’ маиђе на злобу, издаГство! Каква снага воље, каква 1ака моћ характера нужна му ге овде, да се не пода овим искушењима, да не иосрне на путу добра и правде ! И опет повторавамо : живот хришћанина нте шала, нте играчка, већ подвиг, велики наравствени подвиг, гхун наравствених туга и страдања. Но где да иађемо поуке за ово? Где да узмемо моћи и потпоре, те да не посрнемо у то1 непрекидноГ борби наравственоГ? Наћи ћемо ге у том окићеном крсту, кош нам се данас на углед износи, — у том божанственом страдаоцу, кош украшава свошм раслнпемв то часно оруђе хришћанско. Цео век сво1 борио се он против наравствене заразе људске; цео век свог ратовао ге он за правду и истину, за унутраш. њу слободу савести и срца људског. И умирући ради овог ; он заврши последњим речима на крсту: „ш ловедих свет, и победи га тиме, што не попусти у правди и истини, у поштењу и љубави и што и на крсним мукама он вазда оста она вечна и неизмењива Истина ! Ево узора а ево и помоћи хришћанину! Кош хоће за њим ићи, нека узме крст сво\ и нек иде за њим. —