Пастир

133

за наследника инока Арсента, посвети га у чин Гепископски и остави на своме месту, да управља пословима архтепископским, а о себи обтави, да ће ићи на исток. Сви га устављаше и саветоваше, да таг пут не предузимље, 1ер виђаху, да ге веома изнемогао. Но кад оп одсечно рече, да Ге то последња жеља његова и да хоће да 1е изврши, краљ Владисав сиреми му богате дарове као прилог црквама; Гер Владислав отворио беше тада ковнице новаца у Србиш, па имађаше доста блага. Св. Сава отпутуте морем. На мору догоди се страшна олу!а тако, да су сви путници били у очатању и изгледали очевидну своГу смрт. Но светитељ помоли се оцу небеском и прострекл ру' ки скоа кл нгв^, благослови море у накрст. и море се утиша. У Терусалиму проведе он неко време с патритархом Атанастем и одпутуте у Алекеандрту. Овде се поклони св. Марку и мученици Мини и походи Тивашду. На СинаТу поклони се оном месту, где Ге Мотиге добио заповести од Бога, и проведе тамо цео велики пост. Враћа1ући се у Терусалим сврати се у Анти1охи1у и посети монастир Симеона дивногорца, а затим преко Арменте дође у Бугарску к пртатељу своме краљу Асену. Но кад види, да му 1е смрт већ на прагу, он зажели да умре у Трнову. Све драгоцености и реткости, ко!е беше сакупио на истоку пошље Архтепископу Арсетпу; а затим поиште, да се исповеди и причести. И кад ово учини, изговори само ове речи: „благодарим ти, Боже, за све,“ и преда дух сво! Господу. Опело над њим извршио ге Патршарах Таћим с Тепископима и осталим свештеним клиром а тело сахране у ново! краљевог цркви 40. мученика (14 Тануара 1237 год.) После по године дана, кад краљ Владислав замоли Асена, да уступи свете остатке Савине свого! земљи и отаџбини, Асен се склони и допусти, те тако остатци св. Саве буду пренесени у монастир Милешево, ко!и 1е сазидао био исти