Пастир

краљ Владиелав. ! ) У години 1595-то1 бесни Синан-Паша освош Милешево и опљачка, а остатке св. Саве донесе у Београд и на Врачару спали. Но казна божиГа постигла Ге одмах овог зликовца. Он беше дотле срећан у рату и никога не могаше да надвлада. Сада пак разбиге га у боГу Гедна шака Срба. И када у бегању свом пређе у Трансилваншу, те нападне на тамошњег Бана, ова! га на ново потуче. У очаГању свом затвори се у Гедну одаГу и обеси. Тако пролазе они, кош се ругагу светињи храшћанскоГ, кош не поштуГу оно, што сам Бог бележи печатом евога благовољења. Народ наш назвао ге св. Саву просветитељем свошм. И ово Ге потпуно праведно; Гер ако икоме доликуГе то име то зацело њему. Пролазећи српску земљу у накрст. подижући на све стране школе и цркве, учећи народ правоГ вери и правоме животу, он 1е оставио у народу нашем много лепих и дивних обичага, коги и сада трагу у народу нашем и кош га у овом обзиру знатно уздижу над осталим народима. И сада прави Србин неће ништа коме обећати пре, док не рекне „ако Бог хоће.“ Запита! га: чи!е ти Ге то дете? Он ти неће никад рећи „мо!е,“ већ свагда „божиГе и наше.“ Или: колико имаш деце ? -— Имам у божшог руци троГе, четворо и т. д.“ Путника никад Србин непита: „куда ћеш?“ Већ подчињавагући вољу његову вољи божишг обично га пита „ако Бог да?“ ПиГући чашу вина или чашу ракиГе прави Србин неће Ге попити у ћутању, као што то биза код других народа, но свагда ће се нашре прекрстити па ће рећи „Боже помози.“ Хер светитељ учаше речма аиостолским: Дфб гасте, лфе тггс, ксс ткорите ко сллкг( Бож|'к). Од Божића па до новог лета свуда ћеш чути у народу нашем и у сретању и '■) Монаотир Милешево био 1е у Ерцеговинп. У старом српском прологу стош овако нанисано: кк сн же деш. прннесеш. кмстћ (оте Тр 1 .нокд грддл кк слдкно^н) ,тдк()оу 1Лнлешеко\’ крдлемк Иддднсдткопк пр!.кт. 1 н дрхнгепнскош. н господиш. срг.скнге ^емди ск. Сдккл, кк скоге откукстко , кк л. 6749 (1234) У годинама Ге погрешка.