Пастир

135

у здравици „Христос се роди “ Ово 1е поздрав, кош нећеш чути ни код Гедног народа. У време славе или крсног имена, коГе 1е такође искључивост Србина, отворена сто!е врата свакоме, Нека дође и богати и сиромах и страни и ондешњи, и путник и сусед, нека пиГе и нека се части, Гер 1е све то епремила и приуготовила радостк о Господћ. Но све Ге ово више или мање страна обредна и управо рећи последак оног, што Ге стварно и главно. Светитељ Ге наш учинио за народ српски оно, што 1е преживело олуге векова па и сада траГе и постоги — учинио ге, да српска црква буде самоетална и да има своГе народње учнтеље; а овим ге опет сачувао народ у Гединству, одржао дух и характер његов, његову смелост и одважност. Шга би било од нашег народа у тако дугом робовању његовом, да му ниГе било ове чисте евоге вере и цркве и свошх народњих учитеља? Зар га не би 1арам турски ис-цедио, убио морално; а после овог само се по себи разуме, да се не би никад обновио ни иолитички живот његов. Но ма како да су биле многоброше и дубоке ране, ко1е су му нанете биле Косовом, опет га 1е подржала та дивна вера и црква, ко!у му 1е св. Сава тако чисту оставио. Она га 1е пратила кроз сва времена, снажила, препородила. Находећи у њо1 тумачење, да све беде и невоље стижу човека као казна од Бога за евоге сопствене погрешке и нарушења закона божигег, он тим самим развигаше наду, да ће га Господ, кад испуни праведни гњевсвоц опет помиловати. А где 1е нада — тамо Ге живот, кош се неда угушити ни каквим мерама тиранше и злобе. А одовуд су се и рађале оне многе сГаше врлине у лицима тога страшног времена. Пастири смело скупљаше стадо сво!е и позиваше на дело правде и освете, храбрећи га у несрећи и уливаГући му тунаштво у тешким невољама. И народ, у коме беше такво снажно и верно начело живота, кадар Ге био не само да издржи вековима страдања но и да у новиГе доба створи бесамртне мужеве из средине своте. За устанак Ђорђа и Милоша коме смо