Пастир

136

више обвезани, него тог лепо! вери и цркви нардњог? Зар су много они имали онда физичког оруђа и снаге, кад су позивали народ свог, да очисте земљу од некрсти. А међутим нашло се, колико ге било од потребе за спасење наше отаџбине, — а нашло се зато, што су наравствена средства, ко1а су пламтела у том дивном хришћанском одушевлењу народа, била неисцрпна. Но рећи ћете: „све се ово односи к прошлости Србте.“ Тако 1е! Но прошлост Ге свагда кадра, да да поуздан> науку садашњости и будућности. И ако ми хоћемо да нам не прође у залуд оно, што смо проживели у народњем животу, морамо се с пажњом обртати на прошлост, те да се тако њеним искуством руководимо у садашњости за будућњост. Кад велимо, да Ге ова чиста вера и народња црква наша била у прошлости главна снага и извор оног, што ге оживљавало наш народ, да ге она кроз толике године вршила у народу нашем дужности државе и школе, поред своГе сопствене: то заиста смемо закључити, да ће она и унапредак, ако Ге само будемо чували у оваквог чистоћи, бити и остати главни услов унутрашњег и спољашњег његовог живота, крепка и прослављена основа свако! врлини грађанског и државног, свакоГ слави будућности наше. А кад 1е тако, то за овим неизбежно долази и ово друго закључење: ако ви ми икад ославили и наступили ову милу веру и иркву , то ви напустили и ославили и сво1 сспствени живот , и то не само духовно-наравствени но и грађански; 1ер се ова1 последњи никад без оног првог помислити не може. У историш света хасно пада у очи Гедан случах, а то хе: где год слапи вера народња , свагда за овом слави и снага тога народа. А пад вере произлази понашре од лажног погледа на саму веру. То Гест кад на прилику почну људи мислити, да 1е вера привремено средство за склапање друштава, док се ова не уздигну над њом и не пронађу нова средства за уређење свог друштвеног живота. У идолопоклоничких народа ова! поглед могао 1е и наћи не-