Пастир

155

дошли они до таквог изопаченог закључка, заиста би за нас врло интересантно било, да дознамо. Та из наведених речи [асно се види, да се да1е већи значаГ хришћанскоГ религиш него ли философиш , па било то грчкоГ или новог . 1ер фило С0Фи1а, има гедан извор —разум, но само су разни правци и полазне точке, од кошх философи нолазе , те да дођу до истине. А да п ванђеље ниГе одређено, да сасвим замени еобом свако философско мудровање и испитивање, то се види из његовог божанственог оиредељења према роду људском. Оно Ге заиста донело људма иетине вечне, неизмењиве, запечаћене божанственом крвљу на крсту Голготском; ал’ те истине несу стале на пут развитку ума људског , да он не еме мудровати и испитивати како самог себе тако и спољну природу. Природа ге самим Богом стављена на расположење човеку и његовим способностима, да се њом користи, да ге потчињава себи. Иетине Геванђелске, очистивши грешну природу човекову , дале су нови полет духу његовом, да он трудећи се а небитанџећи с мутним и крвавим зноГем сво1им усавршава себе, да проналази истине у области наука, ко!е ће корисне бити за живот његов овде на земљи, да се подиже из силе у силу, из славе у сдаву, из савршенства у савршенство, као што и кажс Спаситељ: вг>дите оуко ш совершени, гакоже отецг клшх некеснгаи сокершснх естк. (Мат. глав. 6—48). Дакле у име Бога, као апсолутног — безусловног савршенства, из љубави према њему, као према своме оцу небеском, човек, као усиновљено чедо божиге, дужан ге трудити се о развитку Богом дарованих му споеобности, усавршавати себе како умно тако и морално, па тим савршенством свошм приближавати се оцу небеском. И заиста ми видимо, да људи просвећени и укрепљени духом Геванђелским с дана на дан проналазе истину за истином у области природних наука, кошма се цело човештво користи, и коге нико не може одрећи, да несу истине, окром онаГ, кош ге лишен искре божиГе у себи — ума. Та зар човек, кош искре-