Пастир

172

закона, ко1а хоће од последника свошх да непрестано искушавагу еебе и пазе над собом, Друго Ге захтевање нараветвеног усавршавања човека ово: да он дотеруге своГу вољу на то, како би ненрестано иснуњавала претпиее наравственог закона, оствару1ући у свом животу његов дух и потпуни значаћ Но и овде га ништа тако не може помоћи као философско образовање. Оно развига у човеку способност, да се потпуно ода!е вишим захтевањима наравствености не разлучаваГући дела живота од идега иаравствених, — способност, кога се задобига тек онда, кад истина постаге унутрашња свошна духа, а не стош тако рећи на површини његовоћ Ово последње бива често код оних, што ее управљају Гедином вером и нису усвошли религтозно учење разумном страном свог духа. Философ, кош бива тако строго веран своме погледу на дела у животу, кад усвош себи идегу хришћанске наравствености, може бити наиачи поборник њен, не уклањаГући се од ње нн на лево ни на десно. И за ово могли би навести стотинама примера из црквене историГе старог и новог доба. Поред овог и то 1е несумљива истина, да философско образовање помаже човеку, да лепше схвати и разуме шта 1е то наравствено — морално. Положне истине откровене религте, какве предаге наука богословска, дагу се човеку као општепотребно руководство за свакога у животу. Но ниГе сваки кадар да их усвош правилно и унесе са собом у живот. Зар не видимо, да се често многи заустављагу на самог спољашноп страни положног закона хришћанског, не старагући се о његовом духу и значењу? А ово бива поименце код оних људи, кош се нису свикли, да у буквалним речма дознаду мисли, у спољашним обредима распознаду иде1у, на кратко код људи, код кош се налази разум у неразвшеном стању. А да не би таквих лажних поГава у човеку било, потребно Ге, да он поред изучења