Пастир

171

и темељних основа. Човек, васпитан философишм сам осети сву неваљалост разних празноверида и предрасуда свошх, па доведен њоме до евести одбацуге све, што се не да иодвести под законе унутрашњег сазнања истине. У иречишћеном таквим начином сазнању човека богословље може лако да ређа истине своге у срцу његовом, Гер неће наићи на лаковерице и наклоности к иразноверицима, ко!е обично излазе на сунрот свако! високог цељи хришћанске просвете код људи, кои немагу разумног, философског образовања. П. У неопходно! свези с првим задатком хришћанског образовања стош и друга цељ његова, а на име: да овразу1е наравствену страну човечтег духа по идеш хришћанске религше. Но и овде се тако исто осећа потреба, да притекне у помоћ ФилосоФиГа. Прво, што се иште у смотрењу наравственог усавршавања, то ге испитивање себе самога и пажљиво мотрење на унутрашње иокрете душе. Човек, кош не уме да прати унутрагањим оком поЈаве своге душе, кош ниГе стекао снагу, да влада над свошм чуствима. и примамљивим тежњама, неће бити кадар да оствари наравствени закон хришћански, ма да га 1е изучио и у целом обиму његовом. Он ће бити игралиште случаших побуђења и примамљивих жеља свохе грешне природе, а живот његов низ непрекидних одступања од наравствене цељи. Но философско образовање, кохе има главни задатак, да иробуди и правилно респореди разумну страну бића људског, кадро Ге понашре да развихе у човеку ово исиитивање себе самог. Оно изранихе приучава човека, да се удубљава у самога себе, да испитухе строгим еудом све похаве рођене природе свохе, па да их потчини разумним захтевањима. Задобивши такву навику утицахем философског образовања човек понахбоље може исиуњавати правида хригпћанског