Пастир

170

иде1у о Богу, ирироди човека и његовом оиредељењу. Утица1ем таквог образовања покрећу се у души нашо1 и излазе на среду све више моћи њене, ко1е су тесно скопчане с цељу човечшег бића. А на таквом тек стуињу развитка религишзно учење, коГе нам предаге богословље, утврђут се у човеку све дубље и дубље. И кад се усвош овако већ свесном и разумном вером, оно иостаГе тврда и стална свошна човечтег духа, не посрће више, не наилази на сумње, не отпада. ОпоГена овако религта с душом његовом разумном свешћу, коГу му Ге пробудила ФилосоФи^а, она остаГе на свагда у њему , уколико човек ни1е кадар, да се одрече унутрашњег блага свог. У овом случаГу не може бити ни оне тако чудновате смесе истина религшозних са заблудама, предрасудама и празноверицима, какве се често виђагу и код људи, кош су изучили систему религтозног учења, но необразованих философ ски. ФилосоФиГа има нарочито ту драгоцену заслугу пред човештвом, што помаже, да се искорене људске предрасуде и нразноверице; гер она иде путем свесннм к одрицању свега оног, што нше лепо, што на ничем нте основано и што се тек држи на нечтем мњењу и поверењу. Без помоћи ове човек од времена на време не само да би се отресао од таквих мњења и предрасуда, него би их нагомилавао све више и више. Богословље, коГе има цељ, да нросвети човека истином, не доспева, да растргне ту маглу, коГа обухвата ум човечит , ако само у њему нте пробуђена радња разума. При оскудици овог последњег, човек не осећа ни унутрашње потребе а тим више нема моћи, да збаци са себе бреме празноверица и предрасуда, него чува подгеднако и ове последње заГедно са оним истинама, коге су му предате вером, даГући им више пута Геднак значаћ У овом случаГу дивним начином иомаже хришћанству философтв . ДеГству1ући на свест човечту свотм строгом и разумном критиком она треби у унутрашњости његовог све, што нема Гаких разлога