Пастир

Ј

169

система разума људског. А по овоме она н мора стаГати у зачељу образовања човека хришћанина. Но с друге стране, да би образовање богословеко, има[ући у основу своме богословље, било сигурно и стално, па остало свагда звезда преходница на путу истине, прека Ге потреба, да га у томе помогне ФнлосоФИГа. Богословље , а тако и извор, из кога се оно црпе, да1е људма истине споља а не изазива их из унутрашњости самог духа њиховог. Оно им говори у име вере и предлаже истине већ готове. Но да би човек кадар био усвошти учење, коге му та узвишења наука нредаге, и да би ово могао сачувати, пошто га усвош, у свошГ души на свагда — сачувати у свог сили , вери и оданости према њему: нужно му Ге ван сваке сумње, да има потпуно самосталан развитак разума. Вера, коГа нема разумног сазнања и коГа Ге основана само на чуству и предпоставкама, колебљива Ге и непостогана. Она лако отпада а лако и потамњуГе случашим представлењима и поГмовима. Код људи, кош се руководе Гедином вером, па ма да су и опширно познати са системом религшозних веровања, има их и таквих, кош често одступа1у од предате им религишзне истине и нагињу се по дувању ветра сваког учења. И како се често код таквих људи, иоред високих истина, ко1е су им предате хришћанском религишм, находи већи брог погмова и веровања, коГа сто1е у дружби с празноверицама! Примера на ово могли би наћи на све стране, куда би се год обазрели Па шта може да послужи као средство, да би вера у човеку била стална, светла и чиста ? Но нашем мњењу много може допринети к томе образовање разума филосо фитм . ФилосоФиГа има могућности , да се сама собом уздигне, па и свакога, кот се њом занима узнесе природним путем развитка разумног до таквог ступња свесног сазнања, са кога човек Гасно схваћа натавршенит дух и садржаг учења религит хришћанске. Разум, кот т образован фило софитм , има већ ту снагу, да унутрашње назире Гасно