Пастир

165

вера само сиротиње. Незнабошци с удивлењем гледаху на Амвросша и Павла Поланског, кош бегаху знатни по рођењу, но за љубав вере христове одрекоше се од многих лепих понуда и богаства земаљског, па примише веру, коГа учаше, да све ово треба презирати. Ова сгаша победа даде нови значаг вери, па зато и велики људи, кош се ње примаше, беГаху у особитом поштовању код народа. Народ 1е радо гледао на њих, гер ге видео у њима своге добре заступнике, свогу умну снагу. А народ свагда уме поштовати оне, коги њега истински бране и к срећи воде, па ма они и не били из његовог круга, ма и стагали над њим по рођењу своме. Народ поштуге и великашке синове, само кад су добри. Маша Златоустова остане удова Гош у 22’™ 1 години свога живота. Но за љубав свога два детета она остаде до смрти удовица бринући се, да их матерински однегуге и васпита. ГледаГући на ову њену уердност и нагвећи ненригатељи хришћанства узвикивали су: „о безсмртни богови! Каквих ти чудних жена нема код ових хришћана!" Историци често говоре, да се 1ош у детинству познаге клица характера погединих знатних људи и да се по ово! нанред може да предскаже њихова судба. Судећи по овоме можемо поверовати и ми Сократу, кад вели, да Ге Златоуст имао Гош из детинства душу пламену, неуступчиву, по малко поноситу и раздражљиву, а поред тога да ге и врло одрешен био у говору. По овоме не гледагући на његову доцнигу скромност, он беше испрва жесток и поносит у опхођењу с онима, кош се надметаше, да се попну више других незаслужно, или се натресаху над њим па и над другима. Он имађаше много другова, али се не види, да 1е баш имао доста срдачних пртатеља; 1ер покварен свет научио беше, да му се ласка, а код Златоуста тога не беше. Златоуст се учио у Антиохиш. У то време Тултан беше позатварао све школе хришћанске. Због тога Ге Зла-