Пастир

166

тоуст учио риторику код Ливанша, а ФилосоФигу код АндрогаФИГа. Но нахвише се занимао беседништвом. Крштење он прими у 369 години, кад му беше око 22. године живота. Мелентихе, хепискон антиохиски, произведе га за чтеца. Он уђе у цркву и од овог времена не изађе из ње. Напустивши адвокатство, когим се иочео беше заниматн, он се преда еад изучавању светог писма, и наскоро изучи га не само по речма, но проникне и у дух његов. По духу ондашњег времена хтеде и он да бежи у пустињу; но љубав материнска не допустн му то. Он оста у свету, али провођаше живот строги — аскетски. Наскоро затим збаце Мелентша с катедре Гепископске и прогнаху све његове присталице. Мноштво пустињика буду сад позвани из сво1е тихе самоће, да заузму места хепископска, коха онда бехаху тако опасна по олужитеље олтара, а позван би и Златоуст. Но он се одрече ове почасти и напише том приликом научну расправу о свештенству, из коге се види, ради чега он избегава ову високу црквену службу. „Пренесите се у мислима, — пише он — у кохе хоћете место те свечане седнице, где се скупљагу, да изберу 1 епископа. Каквих људн, каквих захедљивих речи нећете видети и чути тамо ! Деле се на странке, не зна се ни ко говори, ни ко слуша. Сваки хоће да одржи свохе. А понахмање обраћаГу пажњу на онога кандидата, кош има сва нужна свохства и кохи би зато требало да буде предмет њиховог расуђења. Даху глас за хеднога, што хе знатног рода; за другога — што хе богат, па се може надати од њега добром подарку ,• за трећега — што им хе род и што су с њим у добром познанству; за четвртога — зато, што се уме улагивати, ниско клањати, ценити њихово добро расгхоложење и т. д. А да ли тах кандидат има врлина, способности — о томе се понахмање брину.“ Уеамљеност, коху провођаше Златоуст у Антиохиш, нше га могла задовољити. Он изнова иоче мислити о пу-