Пастир

188

ховоме звању, опредељењу, закону, дужноети, савести, части?.... Да, ако беспристрасно погледамо на се, ретко да кош немамо ма когу страст, ко1а би налицала на страсти оних, кош учествоваше у распнтт Господа. Но, браћо хришћани , света црква и спомиње нам та1 велики голготски догађац да би се страшним тим призором научили, да угушуГемо у себи страсти. И Господ се наш ради тога и примио добровољно страдања. да страстио своето ослободи нас од страсти наших. 0! да би дао Господ, да се оне искорене, а узвлада разум, непокварено срце и воља, те да тако код свигу нас буде Гедна жеља — угађати Богу гединоме, и 1една тежња — служити истинн, љубави и правди!.

Нешто ,.неколнцнни чнтатеља Пастира“ Благословена Гавност! Какве неоцењене користи доноси она људма! Да не идемо далеко, живи пример у томе имамо пред очима. Читаоци нека узму 27. и 33. броГ „Световида“ и нек упореде онаГ први чланак у њему о „Пастиру“ са овим посљедњим, па ће одмах видети грдну разлику међу њима. У оном првом чланку заиста има таквих бетресничких силогизама и свакогаких бесмислица, да човек ни1е могао бити умерениш у своме одговору, него што смо ми били у нашем. Но благодарећи оно! нашо! „оштроГ критици,“ коГа Ге, као што се види, благодетни утица! имала на наше противнике, они су се у своме посљедњем одговору знатно променили у писању. Ми би им с врло великим задовољством опет одговорили и на ова! носледњи чланак у „Световиду“ и доказали им Гош 1асни1е и опширшпе, да су они и 1ош у заблуди, само кад нас не би у томе за устављало ово: Ми доста сумњамо, да су се тих „иеколико читатеља Пастира", што су иисали она! први чланак у „Световиду“ могли за тако кратко време дотерати у онаквом писању, као што нам донесе 33. бро! „Световида.“