Пастир

187

ти хоћеш од Господа? Господ ето презире нечовечна захтевања твоГа, не одговара на твоГу празну радозналост: 1исб'с2 нг длде вмЈ отк^ктл. — Но мн^ ли не отв^флши? продире се ионижена надутост и над праведником са свигу страна оспу се ругања, увреде, поруге, и Господ повраћа се опет к Пилату. К Пилату? Божанстени страдаоче! Из безаконог суда Иродова не иди више к Пилату! Лепше ти 1е ићи право на Голготу. На Голготи спремио ти ге отац небески успокогење. УспокоГење страшно, но из љубави према грешном роду људском ти си од вечности определио то успокогење. Иди и успоко! се час пре. Не очекуг ништа од Пилата. Ако не иза чега другог, то Гедино да се удвори ћесару, предаће те наГжешћим мукама, злоставити, па опет осудити на лроллпе Браћо хришћани! Одавно ге извршен тако неправедни суд над Спаситељем нашим, одавно су и Ирод и Пилат и сви непршатељи његови позвани на праведни суд божихи. Већина на свету малих и великих признахе, да неправедно доведени пред суд и, да би се угодило страстима, осуђени на проллте, коистин^ СВ1Н2 БожУи (Мар. 15.3.) И ми, сиомињући призор овог страшног догађаГа, немамо намере да проклињемо неправедне судихе Исусове: они су већ добили но заслузи свогог. За нас хе важшне овде ово питање: да ли смо се ми имахући пред очима овах страшан пример научили господарити над свошм страстима, ратовати за истину, бранити невиност? Да ли и међу нама нема онаквих о кошма пророк вели: кг серд цЧг кездкони д1:ллете нл земли: непрлкдЈ{ р^ки клша сплетлхотг (псал. 57.)? Да ли нема и данас браће, коха страдаху тек зато, што су речи и дела њихова разгледана и оцењена под утицаГем страсти ? Да ли и носле две хиљаде година, кад већ на све стране славе распетога страдаоца, нема људи, кош из користи, празне славе, лакомства за угодним животом, ниских жеља да се другима удобре и уђу у милост њихову, — затвараГу срце свохе да неговори правду и пуштаху вољу своху на дела противна њн-