Пастир

186

ДлвидокгЛ Но страсти на шта се неће решити?! Заборавља1 ући и времено и вечно своге блаженство, народ загедно с вођама свошма у безумном беснилу страсти виче: крокв егш нл нлсх и нл члд^х 2 нлшихг. Возми и рдспни его! О! крв ће ова вечно сведочити о ужасном и грозном неделу страстн њихових и вечно ће вапити против њих на небо! Да1 да уђемо сад у мислима свошма у суд, тамо, где се имала да изда пресуда окривљеном праведнику. У суду су нагопасниГе страсти више него игде; Гер одатле излази ослобођење или каштига, живот или смрт. Да разгледамо, да ли судиге Исусове беГаху чисте од страсти и да ли судише као што треба. Понашре Исус доведен беше к Пилату. Гледагући на почетак тога дела, могло би се мислити, да ће Пилат бити на страни праведника, Гер 1е могао знати, да Ге Исус невин и да Ге предан суду зависти ради (1оан 18. 17) Но не гледаГући на све ово, судта оваГ не прима страну страдаоца: домаћи рачуии, осигурано стање и леп положаГ бегаше за њега скупље од небеске истине. Он беше слабог характера и беснажне воље; па кад чу, да Ге Исус из Галилеге он гедва дочека, те се хвата за надлежност, да избегне само над њим суђење. ДовиГагући се овако оправи га Ироду, и тиме као скиде одговорност са себе. Жалостан Ге то судига. Нте доста за судту измаћи се само и не осудити невинога, већ му Ге у дужности и бранити неправедно нападнуту невиност. Од Пилата поведу Исуса к Ироду. Но од овог судте Гош се напред знало, да се не може ништа човечно и праведно очекивати. То Ге онаг исти Ирод, кош Ге некада у бушог страсти свогог донео на чиниш главу Хована Крститеља и пружио Ге безобразног играчици. У судиш овом нше се могло видети ни нагмањег знака иравосуђа. К њему доводе Исуса. Он и не пита оптуженог, не слуша од њега оправдања, обгашњења; нега Гедно трза, гедно заузимље: и ндд^Ашесд зндште н^ћкое кид^ти отх негш вуклемо (Лук. 28. 4.) Судта, руковођени страшћу радозналости! Каквог знака